subota, 29. svibnja 2010.

Molitva barbe Šime


Cilu noć san pensaja,
nis više moga izdurati
pa san ti doša.
Ja san, Tvoj Šime,
želin Ti ništo reći naglas i u četiri oka.
Sakrivaš mi se
ali ja znan da si tote, unutra,
i da me čuješ...

Fala Ti što san se jutros
probudija,
je da san se jedva nastavija na noge,
drža san se za koćetu,
ali fala Ti i za to, Ti znaš što činiš.
Kako će biti sutra - neznan
ali, na Tvoju slavu pa što bi da bi...

Nego, uvridija san Te
pa mi je sada ne samo ža, nego me i sram
doći Ti,
jer bija san i ja među onin koji su te triskali
i pljucali...
Istriskaja san Tebe,
ali Ti mogu reći da san i sebe
pa kada skontan s onin što su me i drugi,
moja je fudra krcata ran.
Molin Te, dotakni ih svojon probodenon rukon
i sve će zaresti...

Znaš, iman Ti ja i nike ružne užance
koje su puštile korene i raširile se
kaj ševaldige po staroj zapuštenoj dvorini.
Iščupaj ih snagon svoje krvi
koju si prolija i za me...

A sada, da Ti još ništo rečen -
tija bi oprostiti Niki,
uvridija me,
reka mi je da san tovar,
ali mi to nikako ne gre
pa bi Te molija da mi iskricu pomožeš.
Ma, poša bi ja i u njega
i reka mu da više nisan ljut, a eto...
Znaš, i ja san Ti nagal, esplodiran odma kaj ćiket
a poslin mi je ža.
Pomoži mi rekuperati se
da više ne basrljan...

-------

Uskrsli Isuse, fala Ti što san sad miran!
Da si mi prijatelj, to znan!

A.Ć.


*******************************************************












Nema komentara:

Objavi komentar