subota, 31. prosinca 2011.

Na Silvestrovo


Danas na Silvestrovo,
dok iščekujemo Ljeto novo,
želim Ti se zahvaliti Bože moj.
Svim srcem ti se želim zahvaliti
za Tvoju svetu ruku
koja me je vodila kroz sva iskušenja,
kroz životnu muku.
Isuse, želim Ti zahvaliti i za suze
i kada si sa mnom plakao
i u beznađe kada sam padala
a Ti si me dizao.
I uvijek se za sve pobrinuo.
Želim Ti zahvaliti za sve lijepe trenutke,
za smijeh i radost
i kada si se sa mnom smijao,
i kada si sve ružno na dobro okretao.
Hvala Ti za kruh svagdašnji
koga si mi davao,
hvala Ti za još jednu zimu
i dan današnji.
Isuse, hvala Ti za moju obitelj.
Hvala Ti!!
Neka nas Tvoja svjetlost ljubavlju spaja,
Tvoj sveti mir neka među nama sja.
Volimo Te, Isuse, ljubimo Te i oni i ja!

A.Ć.


*********************************************************

Drage moje, želim vam svima sretnu i uspješnu Novu 2012. godinu, te obilje Božjeg mira i blagoslova!


četvrtak, 1. prosinca 2011.

Na Mulatu




Ubuja je stare štivale, bacija priko pleć kapotinu
i uputija se put Srpljice naginjujući se na bagulinu.

Puton je molija Krunicu, molija je dikod je odija,
nosija je sobon kruva i sira kad ogladni da bi poija.

Molaja je staru batelu, bacala je lagana bava,
ni ni iša za tin da će zapuvati ka iz rukava.

Bordižaja je tutaforca, koliko je samo moga,
a unda se pripušta Gospi i u ruke dragoga Boga.

Vale su ga nosile doli, cilu je noć bauljaja,
mareta ga je bacila na škrape, a di - ni sam ni znaja.

- Nisan valj'a u Taliji - sam sebi je u brke reka -
strpa' će me u pržun misli' će da san uteka.

Trevija ga je stari Bartul i progovorija mu ka bratu,
tek unda je uvidija da je rivaja na Mulatu.

Uzeja ga je Bartul u sebe, naija, napija dida Matu,
i kroz štorije su otkrili: zajno smo bili u austrijskon ratu.

- To si ti moj Bartulomejo - sitija se Mate kako je bilo,
a Bartul ga je zagrlija i obadvaman in je došlo milo.

Sićali su se tako svega, i na Solunu kada su bili,
i kako in je cuk pobiga kada su doma 'tili.

A nakon nikoliko dani, kad su se isćakulali,
did Mate je vaporon rivaja - moja mi Srpljica fali!

A.Ć.


***************************************************

Stihovi su napisani prema istinitom događaju. Događaj se zbio na početku 60-tih prošlog stoljeća ( kad se bježalo u Italiju, samo on nije bježao, njega je odnijela bura) mojemu dragom i dobrom didu koji je živio na našem otoku. Imena su promjenjena.
Na slici: Pogled sa mog otoka na otok Molat.
Srpljica - uvala na mom otoku.










petak, 4. studenoga 2011.

Berekin



Poteglo je dobro vrime, did Šime se nakanija u vrta štokod raditi pa se iša prisvući u staro.
- Mare, o Maare di si se zabola, čuješ me? Evo san poša ubući košulju a nema nijanke jedne puce na njoj, di su mi puce? Evo, i na kamižotu doiti jedna fali... što ti radiš s otin pucan, što si pomunjesala? - ljutija se Šime.
- Igran na takalićavicu š njiman, e!! Što ja radin s pucan?! Ja san se jutros pošla očešljati ma nema ni češlja; ma ni botunov na mon modron đemperu! Pitaj Antu di su!
- Dide, dvojica na traljan... tud doli... znaš kako to već gre... najprvo puce pa češlje... - javija se Ante iz kamare.
- Da' ću ti ja i tralje i puce, maša si ti ubuka široke gaće da ih nebi suzija, ja ti govorin! - vikala mu je mate, znala je već koja je to ura.
- Stari moj, - nastavila je baba - to ti je naš berekin bija meštar, neka ti pokaže frenje ima ih svakakvog izmišanog kolura, morda pripoznaš i svoje puce! Ja san ga jučera poslin podne vidila sa kumpanijon kad su ozgora kuće gorili vatru, i kad su ih brusili od stinu... vonjala je nika plastičina kaj kuga, pa mi je jutros sinulo...
- Puštite vi obe lipo maloga na miru, kupi' ćemo i puce i češlje, ima, fala Bogu, botunov u gradu.Neka mali igra na frenje neka i ja bi deboto još š njin zazogaja. Nego, gren ja ubuti štivale pa ću poći štokod čeprljati u vrta.
- Ma ubuj ti štivale i poj ti i u vrta, niko ti ne brani, ali ni un više dite ne nego stara tovarina, već i za curan trče okolo a još se pameti ni uvatija! - držala je baba prediku.
Ante je ukutrija, ovaj put ga je did izvuka iz gabule, a ka i uvik!
Did Šime je poša put konobe, zadovoljan što je 'maloga' izvuka iako će morati vezati gaće špaguljon jer i tamo je osta bez botunov. Ubuja je jednu štivalu, pa drugu... kad 'no, ništo meko unutra... živo... koprca se pod nogon...
- Ajme meni... zmija, zmija... Mare trči, gotov san...
- Ma di je zmija, jadan nebija? - stala je Mare atento s kantinelon na vrata.
Šime se izlebrija na cimentinu i mlatara jednon nogon:
- Potež, potež Maare... u štivali!
Kad je Mare potegla iz štivale je skočila - žaba! Žaba koju je Ante juče donija iz lokve i š njon munjesaja po dvoru.
- Ante, tovare jedan da tovare, što je maša je maša, ni 'vo prošlo bez tvoje ruke! Ma vidi ti meni berekina, staviti mi žabu u štivalu an?! - vika je did.
- E, neka ti i bude, neeeka, kad mu daješ pravo!! - udrila je baba štambilj.

A.Ć.


Temeljeno na istinitom događaju uz malo 'pjesničke slobode', imena su izmjenjena.

nianke - niti
puce - dugme
kamižotu (kamižot) - gornji dio radnog odjela
takalićavicu (takalićati) - igru na nešto što se kotrlja
botunov (botuni) - dugmadi
traljan (tralje) - tragljama (nosiljkama za nošenje tereta)
gre - ide
kamare (kamara) - sobe
maša - previše
berekin - vragolan
meštar - majstor
frenje - pikule, špekule
kolura (kolur) - boje
kumpanijon (kumpanija) - društvom
ozgora - sa sjeverne strane
deboto - pa skoro
zazogaja (zazogati, zogati) - zaigrao
štivale - čizme
čeprljati - čeprkati
tovarina (tovar) - magarčina
prediku (predika) - propovjed
ukutrija (ukutriti, kutriti) - umirio, umukao
konobe (konoba) - prostorije za držanje vina itd
atento - oprezno
kantinelon (kantinela) - letvom za kvačenje drvenih kapaka na prozoru
izlebrija (izlebriti) - izvalio se na rebra, na leđa
cimentinu (cimenat) - pod od betona
štambilj - pečat

utorak, 18. listopada 2011.

Živa voda



Pustinja sam žedna, raspucana, bijedna
niti jedne travke, niti lista nemam
skapavam od žeđi.

Dođe Vatra sveta u plamičku jednom
smiluje se meni, svome stvoru žednom
pa se napih vode - Vode, Vode žive!

Procvjetale ruže i žito se njiše
zelene se sada moje duše njive
imam, imam vode, imam Vode žive!

A.Ć.















ponedjeljak, 10. listopada 2011.

Dimnjaci i jedrenjaci




































Zapis kroz prozor zadarske bolnice.

nedjelja, 4. rujna 2011.

Škrapa u vešti od pine


Kad sunce
u more pane
tamo di se no s nebon
sastavlja,
i leže sanjivo počivati
u postelju bez lancuna
i bez uzglavlja,
valovi triskaju škrapu.
Malo pobignu
pa se jope vratu,
pomiluju pa je
zalepatu.

Kada se sunce iz sna
probudi,
proškilji iza vra planine
i sine,
i kada se kalebi
za glavu ribe pokaraju,
valovi na žalu
rukon povitarca mirliće
stvaraju.

Pa kad se rascvitana škrapa
obuče u veštu
od pine,
more i meštra poludu
od radosti
i modre razigrane miline.

A.Č.
















vešta - haljina
pine (pina) - pjene
pane - padne
no - ono
lancuna (lancun) - plahte
triskaju (triskati) - lagano šamaraju
jope - opet
zalepatu (zalepatiti) - jako ošamare
vra (vro) - vrha
kalebi - galebovi
pokaraju (karati) - posvađaju
mirliće (mirlići) - čipku
meštra - maestral



ponedjeljak, 15. kolovoza 2011.

Ruže za Mariju II


Jer ona je sama najkrasnija ruža koja je uresila svijet



Najljepši, najnježniji i najmirisniji cvijet



U svom krilu donijela nam je radost spasenja



Najsjajniju zvijezdu vodilju našega življenja



Najljepšu svjetiljku na putu brdovitu



Isprepletenom dračem i trnovitu



Poslije svoje misije nije ostala u raspadljivosti



Bila je uznesena dušom i tijelom u nebeske radosti



I sada je Marija posrednica naša, odvjetnica



Najljepša ruža, Majka i zagovornica!





ponedjeljak, 11. srpnja 2011.

Noćni pokućin


Na mom otoku, ispod Bandire, u zunju šeždeset i treće.
Noć je.
Na postelji san i gledan - misec mi po kamari šeće.

Ma vidi ti meni njega, mislin se - ko te zvaja,
ali kad si već doša
da vidimo malo što pokućin radi dok čeljad spava.

Staja je malo na koćeti, rasvitlija mi noge bose.
- Miseče makni se, mate mi je zavila palac
razbijen na kamen skliski od rose.

Ajde, maka se, dobro, ali je poša do katride
vižitaja kotulu na luzare,
vinovi fijok i sandale.

Na stoliću je naša libre, zadaću koja je dnevnik bila...
-Miseče, sram te bilo, krijancije nemaš,
zabadaš nos di ne triba...

Na zidu je obasja kvadar...
- Majko Božja, kako si lipa!
Unda sam mu rekla da ostane, da mu je 'vo do sada
najbolja stvar...

Ali ni 'tija, bija je tvrdoglav ka tovar!

A.Ć.











zunju (zunj) - lipnju
Bandira - brdo na mojemu otoku
kamari (kamara) - sobi
pokućin - onaj koji ide po tuđim kućama
koćeti (koćeta) - stranici od kreveta
katride (katrida) - sjedalica, stolac
vižitaja (vižitati) - obići, pregledati
kotulu (kotula) - haljinica
luzare ( luzari) - ruže
vinovi - ružičasti
fijok - mašna
libre (libri) - knjige
zadaću (zadaća) - bilježnicu
krijancije ( krijancija) - kulture, lijepog ponašanja
kvadar - uokvirena, uramljena slika
tovar - magarac