utorak, 9. listopada 2012.

Zlatna jesen




Volim se s jeseni šetati prirodom,
upijati je očima, ušima i svim svojim čulima...
I dođe mi, onako sjetno, da je zagrlim jako, jako
u onom najljepšem pjevu one neke ptice,
u toplom koloritu što prosu se u krošnje
i hrpi lišća što šušti pod nogama, dok koračam korak po korak
i opažam Njegovu Riječ i u najmanjoj travki
što svila se od kapljice rosne
u kojoj se ogleda nebo dok napaja je tiho,
u tiho vlažno jutro,
i dok se zakašnjelo sunce probija i zlati je, 
već ionako zlatnu.
Jesen.

A.Ć.




Broj komentara: 6:

  1. "...hrpa lišća što šušti pod nogama i već ionaku zlatnu!"

    Divno!

    OdgovoriIzbriši
  2. Osećam toplinu i čaroliju jeseni dok čitam ove stihove :)):)!

    OdgovoriIzbriši
  3. L'autunno sussurra poesia, come le tue belle parole.
    Ti abbraccio cara,Luci@

    OdgovoriIzbriši