srijeda, 11. kolovoza 2021.

LETRIKA U SPRTI


Kad smo na našen otoku tribali dobiti letriku, tamo početkon druge polovine šešdesetih godin, svaka obitelj je morala iskopati bužu za palu u blizini svoje kuće, bilo da je bila zacrtana kraj puta, u svojoj ogradi, u tuđen vrtlu ili bilo di. Strinu (tako smo je zvali) M. je spalo kopati  na putu uza zid do naše ograde, priko puta njezinog dvora. Kako je stric (tako smo ga zvali) Z. naviga pa je bija na brodu, ni joj ima ko kopati pa je našla Trona.

Trono ni iša nikud sa otoka, bavija se poljon i iša po dnevnican kad je komen tribalo. Ni bija više ni mlad. Bija je puno velik i tanak ka šprulja. Govorili su da ni spava na postelji nego u konobi u bačvi na slami. Pa je kod mištanov bila poznata uzrečica u nikin prigodan: ''... oćeš kaj Trono u bačvi''. Bija je oženjen za Vrškinju, tihu ženicu od malo riči, mršavu i sridnje višine, obučenu u fuštan, travesu, bljuzu i bili faco na sitne cvitiće. Išla je š njin u polje i pomagala mu u poljskin radovin. Nisu imali dice.

Trono je bija poznat i po još jednoj uzrečici koja se zadržala na otoku do dandanas. Za vrime još one prve stare države, Trono je bija ukra nikiman mištanin koce iz trsja. Prijavili su ga žandarin, a unda su žandari za kaznu sve te ukradene koce naprtili na njega i gonili ga kroz selo naprćenoga. Dok su ga gonili mora je govoroti da neće jopeta krasti koce. A kad bi ga mištani uz put pitali: ''A jadan nebija,Trono, zašto si iša to učiniti?!'', odgovorija bi: ''Jer me vrag tenta!'' I tako je do danas u narodu ostala uzrečica: ''... nemoj da te vrag tenta kaj Trona u koce!''

Odma izjutra počeja bi Trono kopati bužu za palu. Teren je kameniti i ni bilo baš lako pa bi dolazija više put. Malo bi kopa, pa bi se odmorija pa jopeta. Kad bi došlo vrime od marende, strina M. bi mu donila ništo za marendati, a kako je volija popiti rakiju donila bi mu i domaće rakije od grozja, koju je u ono vrime imaja svak na otoku.

Iskopa je Trono nigdi malo više od po metra buže, a unda mu je sa strane trevila živica koju je tribalo razbiti miniranjen. U to vrime su, kad bi trevili na živi kamen iliti živicu, već bili počeli duperati mine. Počeja je puntarolon i mlaton dubsti u stini bužu za ćiket. Ni izduba ni polak od onoga koliko je tribalo pa mu se više ni dalo, ko će ga znati, a unda se siti i u bužu za ćiket ulije rakije. Pođe u kuću kod strine M. i reče joj: ''Brate, ne more dalje, eno se otvorila voda.'' I ode ća.

Kako je strina M. deštrigala iskopati bužu – ne sićan se.

Šešdeset i šeste godine došla je letrika na otok. Najprvo u Selo a nakon nikoliko miseci, šešdeset i sedme,  i na stanove – Tore i Lozice. Sviće su odnili raniti na šufit. Mislili su da in više neće tribati, ali su isto, u svon životnon iskustvu kroz sve što ih je snalazilo, ljudi bili oprezni, ništa nisu bacali – nikad ne znaš. I bili su u pravu. To 'nikad ne znaš' došlo je s prvon buron.

Barbi Gulji je bilo svejedno – s letrikon i bez letrike – un je i tako svaki dan iša u Selo, u gostionu, ni mu smetalo nikakvo vrime i nevrime, pa ni šterika, ni svića na petrolje. Vraća se kasno u noći prid lampadinon, a dikod bi i prinoćija us put u foši.

Čin bi učinila malo jača bura pobacala bi pale. I nema letrike. Dikod i po petnajest, dvadeset dan dok popravu. Čin bi učinilo nevrime s grmljavinon – nema letrike. Sviće na petrolje više nisu išle na šufit nego su visile u kužini di in je i bilo misto sve do prija letrike.

A unda se narod već bija isprakticira pa bi unaprid znali kad bi otprilike moglo ponovo prosvitliti potli nevrimena. Išli bi gledati na prozore svitlu li Vrsi, Ražanačko područje ili Povljana. Povljana ni baš bila toliko mirilo koliko Vrsi i Ražanac. Kad bi oni ostali bez letrike znali su da je nigdi naigo kvar i da će se bržje popraviti. Kad samo naš otok ne bi svitlija – jopeta u škuro za koje duglje vrime. I gledaj je li je ko 'nosi u sprti'.

Tata bi izaša vanka viti kakva je situacija, a kako se volija šalati, užaja bi reći kad bi se vratija u kuću: ''Evo, još malo pa će doći letrika. Eno ozgora gre Gulja i nosi je u sprti.''

 Ankica Vučetić Ćepulo

 

Nema komentara:

Objavi komentar